Бил Хадсон био је први британски официр који је стигао у Југославију као подршка покрету отпора.
Мајор Бил Хадсон рођен је у Кенту 1910. године. Родитељи су му били јужноафричког порекла и послали су га на колеџ Сент Андре у Грахамстоуну, а након тога у школу за инжењере у Јужном Кенсигнтону.
У Југославију је дошао 1935. да води рудник антимона у планинама, као и друга ископавања на Балкану. Тако је научио српски језик и заволео српски народ.
У јесен 1939. године пребачен је у Сектор Д (слово Д је највероватније било од енглеске речи „destruction” – уништавање) британске специјалне јединице, када и почињу његове обавештајне активности у Загребу.
Након пада Југославије отишао је у Египат, али га је руководство специјалне јединице вратило подморницом септембра 1941. године. Искрцао се код Петровца у Црној Гори, заједно с тројицом Југословена, две бежичне радио-станице, од којих је једна убрзо изгорела. Хадсон је имао задатак да сазна шта се дешава у Југославији и да покуша да уједини све снаге отпора које затекне, уколико то буде могуће. Био је једини британски специјалац који је упознао и Михаиловића и Тита, али му није пошло за руком да их натера да заједно раде. Заправо схватио је да ће они увући Југославију у грађански рат, борећи се у исто време против заједничког непријатеља – сила Осовине.
Срби и Британци су га звали Марко Хадсон будући да је говорио српски језик течно, као и због начина одевања.
Хадсон описује сусрет с Титом у његовом штабу у Ужицу 23. октобра 1941:
„Тито ме је онда питао шта сам дошао да радим. Одговорио сам му ’да координирам покрете отпора’. Питао ме је да ли имам контакте са Русијом. Рекао сам му да имам наређење да идем код Михаиловића и он ме је упозорио да ми неће бити лако да с њим изађем на крај и да он није на добром гласу”.
Када је стигао у Србију, у Михаиловићев зимски штаб, 25. октобра 1941, Михаиловић му је рекао:
„Капетане Хадсон дуго смо вас чекали. Срби не воле комунизам, тако да мислим да не треба да дајете Титу на значају. Желим да ми пружите сву могућу подршку јер ја представљам краља, Владу, закон и поредак. Не желим неодговорне акције против Немаца. Желим акције које ће бранити наш народ. Не желим да радим то што комунисти раде, овде запале ватру, тамо убију полицајца, и онда побегну и оставе народ да им спале село и убијају 100 за једног за одмазду.”
Хадсону није било лако да сарађује с обојицом, покушавајући да их уједини у борби против заједничког непријатеља. Проблем је био што су они сматрали да је онај други већа претња њиховим дугорочним циљевима од сила Осовине.
