Крајем марта, 1941.године Југославија је одбила да се прикључи Тројном пакту – у време када се Уједињено Краљевство борило само против моћне нацистичке Немачке. Хитлер је планирао да нападне Совјетски савез и биле су му потребне сировине са Балкана, посебно из Југославије, како ратна машинерија не би стала.
Југославију су ови потези довели до уласка у рат са нацистичком Немачком 6.априла 1941.године. Хитлерова војна машина је била на врхунцу моћи – нажалост југословенска војска није могла томе да парира. Ипак, оно што Хитлер није очекивао је да Југословени неће одустати и престати да се боре, чак и након пораза њихове војске. Управо овде у Србији је основан први антифашистички покрет отпора против Сила Осовине у Европи. Чинећи то натерали су Хитлера да одложи напад на Совјетски савез за шест недеља. Руска зима је касније учинила своје.
Први припадници југословенског покрета отпора су били познати под именом Четници (касније је њихов званичан назив био Југословенска војска у отаџбини) – под вођством пуковника Драгољуба Михаиловића. Михаиловићев покрет је наставио српску традицију отпора која је почела још током отоманске окупације. Два месеца касније и убрзо након нацистичке инвазије на Совјетски савез, Комунистичка партија Југославије се такође окренула против Сила Осовине као одговор на Стаљинов ‘позив на оружје’ против Хитлера. Јосип Броз Тито је створио оно што ће постати познато као Партизани (касније званично названи Народноослободилачка војска Југославије).
Ова два покрета отпора, ипак, нису имала исти циљ – један је желео да се очува Краљевина Југославија, док је други сматрао да је потребна револуција у друштву која ће довести до промене облика владавине – што је значило да су усред заједничке борбе против Сила Осовине, ушли у разарајући грађански рат.
Управо у ово време вишеструког сукоба у Југославију долазе чланови тајне службе познате под називом Јединице за специјалне операције (на енглеском С.О.Е.). Њихова мисија је била да сазнају шта се дешавало у земљи и спроведу план Винстона Черчила тако што ће да пришре борбу у центар Хитлерове ‘Тврђаве Европе’ и на тај начин “запале Европу”. Материјална подршка коју су пружали Британци и други савезници ‘ прво Ројалистима, а касније од краја 1943.године Комунистима, је омогућила непрекидну борбу против окупације Сила Осовине током рата.
Захваљући овом отпору, као и акцијама и смерницама које су добијали од британских и официра Комонвелта, Немци нису били у стању да снабдевају своје снаге у Грчкој и Северној Африци што је довело до пораза Ромеловог Афричког корпуса. У исто време Вермахт и СС дивизије су биле очајнички потребне ‘руском фронту’ – али они су били принуђени да остану у Југославији како би чували ресурсе и канале комуникације неопходне Хитлеру за неометани рад ратне машине.
Ова изложба оживљава дела официра и војника С.О.Е-а и других британских војних мисија у Југославији, уз помоћ фотографија које су они сликали као и извештаја које су писали. Многе од ових фотографија се први пут излажу и први пут их приказујемо у овом облику. Добили смо их од Империјалног војног музеја и Државног архива Лондона, као и приватних колекција рођака оних који су се борили заједно с југословенским народом у тим тешким и мрачним данима од 1941-1945.
Југославија је претрпела велике жртве до ослобођења од Немаца, више него Уједињено Краљевство, Француска и Сједињене Америчке Државе заједно. Срби су имали највећи број жртава. Ова изложба фотографија је стога посвећена страдањима српског народа, прихватајући њихови главну улогу у победи над фашизмом – као и породицама британских и војника Комонвелта који су се заједно с другим Југословенима борили против тираније до коначне слободе.
Pukovnik Nik Ilić, britanski vojni ataše
