Хотел „Три краља” у Београду, где је капетан Питер Вилкинсон провео прву ноћ по доласку у град 1940. године.
Припадници британских специјалних јединица били су активни у Југославији убрзо након што је постало јасно да ће Немци извршити притисак на југословенску краљевску владу да потпише Тројни пакт. Капетан Питер Вилкинсон, припадник Одељења за специјалне операције, прича како је ушао у Југославију, из чега видимо како су Немци већ били у Београду у великом броју, чак и пре инвазије:
„Уз финансијску подршку Сектора Д, фебруара 1940. кре- нуо сам у извиђачку мисију, удобно се сместивши у вагон Симплон Оријент експреса, који је и даље држао ниво. Дожи- вео сам једну непријатност на излазу из Италије, на италијанско-српској граници, када су љути италијански цариници узели мој пасош и почели да ме испитују. Прво сам отишао у Будимпешту и вратио се преко Београда. Стигао сам веома касно на главну железничку станицу. Тамо ме је чекао службеник који је узео тајну торбу и након тога сам био мање- више препуштен сам себи. Знао сам име само једног хотела у Београду и таксисти сам рекао да ме тамо одвезе. Тада је већ било 12.15 или 15 до 1, тако да сам приметио да портиру није баш било пријатно када сам му дао британски пасош. Ипак ми је дао собу и отишао сам да спавам. Наредно јутро срео сам у лифту једну веома фину Немицу и двојицу дечака и будући да сам увек мислио да рат не треба да буде изговор за неучтивост, пожелео сам јој добро јутро. Када сам стигао до ресторана, схватио сам да сам не само једини Енглез већ да сам и једини странац: ово место је било преплављено, препуно Немаца. Нисам желео да будем сумњив, па сам се обратио људима за суседним столом на немачком ’пријатно – guten appetit’, руковали смо се, а затим сам се брже-боље сакрио иза највећих немачких новина које сам успео да нађем. Да будем искрен, нисам им уопште био интересантан. Вероватно су мислили да сам Швеђанин. После извесног времена сам устао, платио рачун и узео такси до Британског представништва, где уопште нису били срећни због мог доласка. Наводно су југословенске власти, како би се избегле могуће непријатности, договориле да британски гости треба да буду у хотелу ’Мажестик’, док је ’Три краља’ био резервисан за Немце. Нико ми то није рекао, како сам то могао да знам?”
